Back

Informaciona tehnologija



                                     

Informaciona tehnologija

Informacionu tehnologiju) Američka asocijacija za informacione tehnologije definiše као "izučavanje, projektovanje, razvoj, implementacija i podrška или upravljanje računarskim informacionim sistemima, softverskim aplikacijama i hardverom". ТО koriste računare сам računarske programe da pretvore, uskladište, štite, obrade, bezbedno šalju сам primaju informacije.

Termin pojam "informaciona tehnologija" često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti којима се ТО profesionalci баве, instalacija aplikativnih programa do projektovanja složenih računarskih mreža i informacionih sistema. Neke od све ове aktivnosti su: umrežavanje i inženjering računarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom. Informaciona tehnologija je opšti termin, који opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji, manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija.

Prvi and this is upotrebio termin "Informacione tehnologije био je Džim Domsik from Mičigena I in novembra in 1981. године. Termin je upotrebio како би modernizovao do tada korišćeni израз "obrada podataka". Y on Domsik je радио као računarski menadžer у automobilskoj industriji.

Standarde u ovoj region definisale it organizacije ABET И ACM.

U svojoj osnovi, informaciona tehnologija IT se bavi poboljšanjem različitih ljudskih напора у rješavanju problema kroz projektovanje, razvoj i korišćenje tehnološki zasnovanih sistema i procesa и poboljšavaju efikasnost i efektivnost informacija i relevantnih znanja u različitim strateškim, taktičkim сам operativnim situacijama. У idealnom slučaju, to postiže se kroz obraćanje pažnje na informacione potrebe људи у riješavanju problema i zadataka, у pružanju tehnoloških pomagala, uključujući računarske sisteme zasnovane na hardveru сам softveru i procese у вези маи, и pomažu u ovim zadacima. Aktivnosti informacione tehnologije dopunjuju сам poboljšavaju, или takode prevazilaze granice tradicionalnog inženjeringa, stavljajući naglasak na informacione osnove inženjerskih aktivnosti, nasuprot zasnivanju на физичким naukama у tradicionalnim inženjerskim poduhvatima.

Informaciona tehnologija se sastoji od hardvera i softvera и укључите pribavljanje, predstavljanje, skladištenje, prenos i korišćenje informacija. Uspješnost у informacionoj tehnologiji zavisi od sposobnosti da se nosimo са ukupnom arhitekturom sistema, njegovih interfejsa ljudima sa i organizacijama i veza sa spoljašnjim okruženjima. Takode да kritična njegova sposobnost da informacije pretvara u znanje.

Početni napori u pružanju sistema zasnovanih na informacionim tehnologijama, bili su u вези маи са implementacijom сам korišćenjem novih tehnologija za podršku kancelarijskim poslovima. Oni su evoluirali од električnih pisaćih mašina i elektronskih računovodstvenih sistema ка naprednom tehnološkom hardveru kao што je faksna mašina i лични računar и obavljaju važne funkcije medu којима су elektronska obrada spisa, računovodstvo i obrada teksta. Današnji glavni aspekt informacionih tehnologija se tiče umrežavanja i-interneta.

                                     

1. Istorijski razvoj informacione tehnologije

U ranim danima ljudske civilizacije, razvoj je био moguć jedino kroz ljudski napor odnosno рад. Ljudska sposobnost za korišćenje prirodnih resursa, je dovela do тога da se čovječanstvo razvija ne samo kroz svoj sopstveni napor i рад, već i kroz upotrebu dostupnih prirodnih resursa. Историја klasičan primjer u ekonomiji obično se uzima zemljište као pojam и podrazumjeva prirodne fizičke resurse. U to vrijeme, najveći broj ljudskih društava se zasnivao на малим zemljoposjednicima. Dostupnost finansijskog kapitala tokom industrijske revolucije uvela je treći osnovni ekonomski resurs i omogućila razvoj hijerarhijskih korporacija. Овај period je uglavnom povezan sa centralizacijom, masovnom proizvodnjom proizvoda i standardizacijom.

U drugom dijelu industrijske revolucije otkrivena да električna energija, a нешто kasnije i poluprovodnici. Ова otkrića га dovela do informatičkog, или doba informacionih tehnologija. Medu и potencijalno kritičnim alatima baziranim на informacionim tehnologijama srećemo: mašine baza podataka, e-poštu, alatke vještačke inteligencije, uredaje za prenos faksimila faks mašine, programske jezike četvrte generacije, lokalne mreže ЛАН, digitalne mreže са integrisanim servisima ISDN, kablovske сам, АДСЛ mreže za pristup интернету, uredaje i diskove za optičko skladištenje podataka ЦД-РОМ, ДВД-i сл., lične računare, pametne naprednije mobilne telefone, ručne i таблет računare, algoritme вас paralelnu obradu, softver za obradu teksta, softverske pakete za inženjering pomoću računara, pakete računovodstvenog softvera, itd. Skoro sve што podržava prikupljanje, predstavljanje, prenos i korišćenje informacija, može se nazvati proizvodom informacione tehnologije.

                                     

2.1. Elektronska obrada podataka Skladištenje podataka

Rani electronski računari kao што je Kolos su koristili bušene trake, duge papirne trake na којима su podaci prikazani nizom rupa, сада zastarelom tehnologijom. Elektronsko skladištenje podataka, које se koristi u modernim računarima, datira iz vremena Друге svetskog rata, kad je jedan oblik odložene linijske memorije био razvijen radi uklanjanja nereda од radarskih signala, čija прва praktirčna primena je bila linija kašnjenja žive. Prvo masovno spremište podataka sa randomnim pristupom je bila Vilijamsova цев, bazirana на standardnoj katodnoj cevi, ali su informacije које су čuvane u njoj у виду linijski odložene memorije bili nestalni, u smislu da se цев morala kontinuirano osvežavati, i stoga su podaci bivali izgubljeni po prekidu napona. Najranija forma postojanog računarskog spremišta informacija био je magnetni bubanj, and this is izumljen in 1932. године i našao je primenu u mašini Feranti Mark 1, prvom komercijalno dostupnom elektronskom računaru opšte namene na svetu.

ИБМ је uveo prve tvrde diskove in 1956. године, као komponentu njihovog 305 RAMAC računarskog sistema. Većina digitalnih podataka u današnje se čuva на magnetskim tvrdim diskovima, или на optičkim medijima као што је ЦД. I am in 2002 največi deo informacija je био uskladišten na analognim uredajima. Te године, да kapacited digitalnih uredaja za skladištenje podataka prevazišao analogne uredaje po prvi put. Године 2007 so in 94% podataka udkladištenih širom света je počivalo na digitalnim uredajima: 52% in tvrdim diskovima, 28% in optičkim uredajima I, 11% na digitalnim magnetskim trakama. Po nekim procenama svetski kapacitet čuvanja informacija na elektronskim uredajima that porastao from manje od 3 eksabajta in 1986. ви 295 эксабайта у 2007. години, udvostručujuči se aproksimativno svake три године.

                                     

2.2. Elektronska obrada podataka Baze podataka

Sistemi za upravljanje bazama podataka su se pojavili tokom 1960-их-све ове da bi se zadovoljila potreba za preciznim i brzim čuvanjem сам pristupom великим količinama podataka. Jedan od najranijih takvih sistema je био PROFESSIONAL-што је ов Sistem za upravljanje informacijama енгл. Information Management System - IMS, који je још uvek u širokoj upotrebi, mada je prošlo više od 50 godina. IMS skladišti podatke hijerarhijski. Удара из 1970-их година-све ове кодне подношење нуди алтернативне моделе, налазимо relaciono skladištenje baziran na teoriji skupova, I predikatnoj logici, I poznatim konceptima кам табела, redova I kolona. Prvi komercijalno dostupni sistem za upravljanje relacionim bazama podataka енгл. Релациони систем за управљање базама података - RDBMS-то је фирма, основана Ораклом у 1980-их година.

Svi sistemi za upravljanje bazama podataka sastoje se od nekoliko komponenti које zajednički omogućavaju mnoštvu korisnika simultani pristup sačuvanim podacima уз održavanje integriteta. Karakteristika I have baza podataka je da je struktura podataka које oni sadrže definisana I sačuvana zasebno од samih podataka, in shemi baze podataka.

Proširivi jezik za označavanje енгл. На markup language - XML-je postao popularni формат za predstavljanje podataka zadnjih decenija. Mada ДОКУМЕНТА podaci ја могу то budu sačuvani u normalnim datotečnim sistemima, oni se često čuvaju u relacionim bazama podataka da bi se iskoristila njihova "robusna implementacija verifikovana godinama teorijskih сам praktičnih напора". Sledeći evolucioni korak je Standardizovani generalizovani jezik za označavanje енгл. Стандард за означавање такође игра језик знакова и обележавање-упутство, čija DOCUMENT bazirana tekstualna struktura pruža prednosti formata, који when-mašinski I manuelno razumljiv.



                                     

2.3. Elektronska obrada podataka Pristup podacima

Модел relacionih baza podataka je uveo од programskog jezika nezavisni Struktuirani upitni jezik енгл. Структурирани језик упита - СКЛ, baziran na relacionoj algebri.

Термини "podaci i "informacije" нишу sinonimni. Sve што je sačuvano su podaci, ali oni postaju informacije samo kad su organizovani сам smisleno predstavljeni. Većina digitalnih podataka u svetu не struktuirana, i čuvaju se u mnoštvu različitih fizičkih formata čak i u okviru pojedinačne organizacije. Razvoj skladišta podataka je započeo tokom 1980-их година све ове radi integracije mnoštva različitih tipova sačivanih podataka. То tipično sadrže podatke ekstrahovane iz različitih izvora, uključujući spoljašnje izvore као што је Интернет, organizovane na takav način se омогући рад sistema za podršku odlučivanja ДСС.

                                     

2.4. Elektronska obrada podataka Prenos podataka

Prenos podataka има три aspekta: transmisiju, propagaciju, i prijem. On se u širem smislu može kategorisati као вид emitovanja, pri čemu se informacija jednosmerno prenosi, или као telekomunikacije, pri čemu se koriste dvosmerni kanali.

КСМЛ-pristup je u sve većoj мери primenjivan као način razmene podataka od ranih у 2000. години све те, посебно у mašinski orijentisanim interakcijama као што су оне у којима učestvuju razni mrežni protokoli, kao што je САПУН, којима се opisuju "podaci u tranzitu umesto. podataka u mirovanju". Jedan od izazova takve primene-то konvertovanje podataka iz relacionih baza podataka u-XML-strukture objektnog модела dokumenta ПОДРШКА.

                                     

2.5. Elektronska obrada podataka Manipulacija podataka

Hilbert сам Lopez га identifikovali eksponencijalnu brzinu tehnoloških promena форму Murovog zakona: mašinski aplikaciono specifični kapacitet obrade informacija po glavi stanovnika se udvostručavao aproksimativno svakih 14 meseci izmedu у 1986. години. Im in 2007. године, kapacitet po glavi stanovnika svetskih računara opšte svrhe se udvostručavao svakih 18 meseci tokom iste dve decenije, globalni telekomunikacioni kapacitet po glavi stanovnika se udvostručavao svaka 34 meseca, svetskom kapacitetu skladištenja po glavi stanovnika да третман potrebno oko 40 meseci da se udvostruči svake 3 године, i količina emitovanih informacija po glavi stanovnika se udvostručavala svakih 12.3 година.

Masivne količine podataka se skladište svakog dana širom света, ali ako podaci не могу то budu efektivno analizirani сам prezentirani, oni esencijalno počivaju u onom што se naziva grobnicama podataka: "arhivama podataka и se retko posećuju". Da bi se rešilo ovo pitanje, polje analize podataka – "proces otkrivanja relevantnih obrazaca i znanja iz velikih količina podataka" југо-pojavilo tokom kasnih 1980-их-све ове.



                                     

3.1. Перспектива. Академская перспектива. (Academic points of view)

У akademskom kontekstu, Asocijacija za računarske mašine definiše ГА као "programe dodiplomskih studija, који pripremaju učenike са zadovolje računarsko tehnološke potrebe biznisa, vlade, zdravstva, школа i drugih vrsta organizacija. ТО stručnjaci preuzmaju odgovornost za odabir hardverskih сам softverskih proizvoda pogodnih za organizaciju, integrišući те proizvode са organizacijskim potrebama i infrastrukturom, као што сам instalirajući, prilagodavajući сам održavajući те aplikacije za računarske korisnike organizacije."

                                     

3.2. Перспектива. Perspektiva trgovine i zapošljavanja

Kompanije u polju informacione tehnologije obično se razmatraju као grupa "tehničkog sektora", или "tehničke industrije".

U poslovnom kontekstu, Informaciono tehnološka asocijacija Amerike, да definisala informacionu tehnologiju као "proučavanje, dizajn, razvoj, primenu, implementaciju, ili podršku upravljanje računarskim informacionim sistemima". Odgovornosti onih и rade u на polju obuhvataju adminstraciju mreže, razvoj instalaciju i softvera, i planiranje i upravljanje tehnološkim životnim ciklusom organizacije, po kome se хардвер i softver održavaju, nadograduju сам zamenjuju.

Poslovna vrednost informacione tehnologije leži u automatizaciji poslovnih procesa, pružanju informacija za donošenje odluka, povezivanju preduzeća sa svojim klijentima i obezbedivanju produktivnih alata radi povećanja efikasnosti.

                                     

3.3. Перспектива. Etička perspektiva

Polje informacione etike that uspostavio matematičar Norbert Viner tokom of the 1940s-то је све. Neke od etičkih фак vezanih za korišćenje informacione tehnologije obuhvataju:

  • Povrede autorskih права при preuzimanju uskladištene datoteke bez dozvole vlasnika autorskih права.
  • Poslodavci и nadziru e-poštu svojih zaposlenika i drugu upotrebu interneta.
  • Neželjena e-pošta.
  • Veb sajtovi и instaliraju ИНТЕРНЕТ kolačiće или spajver radi praćenja onlajn aktivnosti korisnika.
  • Hakerski pristup onlajn bazama podataka.

Users also searched:

tehnologija, Informaciona, Informaciona tehnologija, informaciona tehnologija, технологија. informaciona tehnologija,

...

Обавјештења Новости: Општине Плужине Општина Плужине.

Информациона технологија и промена пословних процеса и стила управљања могу створити радну климу повољну за иновације. Copy Report an error. Praktični seminar CSB System. Возможно, вы имели в виду:. WelcomeBook. Informacionom tehnologijom, iskusnih ljudi iz struke sa akademskim obrazovanjem iz ekonomije preduzeća, tehnologije namirnica, predavanja inžinjera ili. Kontinuirani neuspeh u rešavanju problema odgovornosti na. Tražili su obuku nastavnika iz oblasti tehnologija. I tražili su toleranciju i prihvatanje. Ova aktivnost je deo projekta Muškarci i dečaci kao. Information technology: на Српски, превод, дефиниција, синоними. Запрос должен включать:.





NIKAD JAČA koferencija: Reaguj ljudski Young Men Initiative.

Nauke i tehnologije, i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog Za detaljnije informacije o informacionom sistemu za upravljanje. Climate technology: на Српски, превод, дефиниција, синоними. A koji je naravno društveno angažovan i bavi se temama nasilja, novih tehnologija, otudenja, diskriminacije, a dešava se u srednjoj školi. Ispitivanja Početna. Евиденција непокретности, управљање имовином и информациона основа комуналних послова Заштитник имовинско правних интереса општине.


Nacionalne bibliotečko informacione sisteme sa uzajamnom katalogizacijom nacionalnih bibliotečko informacionih sistema u Sloveniji, Srbiji, Makedoniji,.

Uredaji informacione tehnologije IT audio i video oprema A V, multimedijalna oprema MME industrijski, laboratorijski i naučni uredaji elektro medicinska. МПЕГ 1 стандард објављен је као ИСО ИЕЦ 11172 Информациона технологија Кодирање покретних слика и припадајућег звука за дигиталне. Potvrden projekt medunarodne razvojne saradnje u izgradnji nacionalnih bibliotečko informacionih sistema i informacionih sistema o istraživačkoj delatnosti.





...
Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →